Формирање археолошка збирке Музеја Козаре почело је негдје почетком шездесетих година прошлог вијека, односно првим заштитним и систематским ископавањима на подручју општине. Случајни налазилокалног становништва села Чараково и градине Зецови били су први археолошки експонати. Обиље археолошког материјала пружило је могућност првих ископавања античких и средњовјековних објеката које је 1953. године обавила др Ирма Чремошник. Сљедећих 1954. и 1956. године обављена су пробна и систематска истраживања преисторијских слојева градине под руководством др Алојза Бенца, а дио археолошког материјала остао је у Музеју Козаре.

Значајније истраживање, овај пут раносредњовјековне некрополе у Раковчанима код Приједора обавила је Нада Милетић у периоду од 1960-64. али је најзначајнији архолошки материјал однешен у Земаљски музеј у Сарајево. Слична судбина се десила и с археолошким материјалом са средњевјековне некрополе у Гомјеници код Приједора коју је исти аутор истраживала 1963. године, и истраживања Здравка Марића у Балтин Барама 1961. године. Случајни налази с подручја Љубије и Бришева гдје је вршено ископавање жељезне руде 1953. и 1957. године , попунили су античку збирку Музеја са 11 римских надгробних споменика и жртвеника, међу којима се издвајају споменици посвећени Террае Матри и панонском божанству Седату.
Дио преисторијске архелошке збирке попуњен је истаживањем двије некрополе спаљених покојника са локалитета Дера и Бабићи које је истраживао археолог Музеја Миленко Радивојац.
Због недостатка простора пресељењем у данашњу зграду Музеја археолошка изложба је похрањена у депо Музеја сем камених споменика који красе двориште поменуте јавне установе.