Стојановићи су били угледна приједорска породица у којој је било и неколико генерација свештеника. Један од њих био је Гавро Стојановић, Симин отац. Био је свештеник у Козарцу, гдје је након двадесет дугих година борбе и истрајности, успио да сагради цркву посвећену Светим апостолима Петру и Павлу.
Симеон-Симо Стојановић рођен је у Приједору, 1861. године. Четири разреда основне школе завршио је у родном граду, а 1874. године, наставио је очеву традицију и уписао се у „Бањалучку богословску школу“. Међутим, због избијања великог Босанско-херцеговачког устанка наредне године, породица одлучује да Симо настави школовање у Задру. Богословију у Задру, завршио је 1884-85. године и тако постао први школовани, али уједно и посљедњи свештеник у породици. По повратку у Приједор оженио се и добио службу у Маринској парохији. Од 1901-1911. године налазио се на мјесту свештеника у Козарцу, а по потреби опслуживао и цркву у Љубији. Прота Симо је био веома образован и начитан, пратио је штампу, нове књиге и часописе. Потписујући се као „Приједорчанин“ понекад је и сам објављивао у „Босанској вили“ и „Дабробосанском источнику“. Сакупљао је народне приповијетке и легенде, проучавао настанак насеља и поријекло становништва. Био је изузетно друштвен човјек, добар бесједник и добар проповједник. Посебно је био активан у борби за српску црквено-школску аутономију, као и за подизање цркви и школа и у пропагирању просвјетних идеја.
Оженио се Јованком, такође из угледне свештеничке породице Теодора Вујасиновића из Босанске Дубице. Имали су деветоро дјеце, пет кћерки и четири сина. Обоје су били омиљени у народу, честити и скромни, били су поштовани од припадника свих вјероисповјести. Овај протојереј и пожртвовани национални борац, који је читав свој живот вриједно радио за цркву и народ, упокојио се у 67. години живота, 1. новембра 1926. Сахрањен је у породичној гробници у Приједору.
Сјећање на проту Симу и Стојановиће, чији су бројни чланови, свако на свој начин, оставили велики траг у животу Приједора, чува се и данас. У Спомен кући породице Стојановић налазе се двије сталне изложбе које говоре о овој градској, часној и напредној свештеничкој породици и њеним потомцима. Једна је историјска, о породици Стојановић и њеном свакако најпознатијем члану, доктору Младену, народном хероју и легенди овога краја. Друга изложба је умјетничка, великог вајара и сликара, Сретена Стојановића. Овдје посјетиоци свакодневно могу да виде богату заоставштину личних ствари, докумената, књига, умјетничких дјела и експоната неколико генерација ове угледне породице.
Наташа Тошановић, кустос историчар
