Јеврејско гробље на Уријама
У Приједору је до Другог свјетског рата живјело 57 Јевреја са женама и дјецом.[1] Они у граду нису имали синагогу, нити јеврејску општину, већ зграду подешену за вршење вјерских обреда. По статуту припадали су сусједној јеврејској општини Бањалуке. Никада „Јевреји у овоме граду нису били заступљени у великом броју јер су били у блиским родбинским везама са Јеврејима Бањалуке, Бихаћа и Санског Моста, тако да се понекад, у пазарне дане, због великог промета стварао утисак да се увелико `размахао јеврејски живот` у Приједору“. Јеврејско гробље у Приједору налази се у насељу Урије.[2] Први досељени Јевреј у Приједору био је Јаков (Јакоб) Меворах, поријеклом из Београда који 1884. региструје трговачко предузеће „Јакоб Меворах” у Бањалуци, а јула 1890. и подружницу у Приједору. Након тога, 27. децембра 1896. сједиште фирме се пресељава у Приједор, у бившу Гајеву улицу. Од 20. фебруара 1920. отворио је Трговачко друштво „Јакоб Меворах и син“. Ова породица уживала је велики ауторитет и била је велика подршка свим јеврејским породицама, које након анексије 1908. почињу знатније да насељавају подручје Приједора. Стари Јаков Меворах, због угледа који је уживао код Јевреја у Приједору, добија звање рабина и хазана. Његова кућа била је практично и општина и синагога, а налазила се у тадашњој Улици краља Петра бр. 10. Поред Мевораха у граду и околини су живјеле, или привремено боравиле и друге јеврејске породице: Штерн, Леви, Кабиљо, Хиршман, Грос, Голдбергер, Хофман, Бергер, Ерлих, Ајснер, Флихер, Финци, Кавезон, Милер, Пинто, Папо, Пољокан, Сајдеман,Шифер, Вајлер и друге. Активно су учествовали у раду мјесних културних, спортских и добротворних друштава. Упамћен је остао гест и храброст Јакова Мевораха, када је на жељезничкој станици у Приједору, приликом спровођења у затвор, дочекао познатог писца и националног борца, Петра Кочића, и дао му новца, дувана и хране. Многи Јевреји са простора БиХ су похађали приједорску Гимназију и због тога кратко боравили у граду.
У извјештају Жупске редарствене области у Бањој Луци задуженој за котареве: Бања Лука, Приједор, Сански Мост, Кључ, Которишће од 5. септембра 1942. наведено је да „на подручју Велике жупе Сана и Лука нема више жидова (малим словом)”. Као организатори и извршиоци злочина над Јеврејима у Приједору на основу записника Земаљске комисије за истраживање злочина окупатора и њихових помагача БиХ, наводе се имена припадника усташких и њемачких власти и особа блиских њима. Данас у Приједору не живи ни једна јеврејска породица „од 57 Јевреја у животу је остало свега 14“.[3]
Из публикације “Године страдања 1941/42“, Ведранa Адамовић, Приједор, 2018.
Ведрана Адамовић, виши кустос за историју
ФОТО- Фотографије гробља направљене 2020. године.
[1] По овим статистичким подацима било је 1939. године у срезу Приједор 58, а у самом граду Приједору 57 Јевреја.
[2]Гробље је најчешће у прилично запуштеном стању, само повремено се одржава, посљедњи укопи обављени су 1994. и 2000. године, Вера Кишицки – Крнета и њен супруг Лазо Крнета. На Јеврејском гробљу налази се масовна гробница убијених Срба у данима Илинданског покоља. Записано је да су „на овом мјесту сахрањене 833 жртве усташког геноцида“ страдале у периоду 31. јула 1. и 2. августа 1941. године. (прим.В.А)
[3] Аврам Пинто, Јевреји Сарајева и БиХ, Сарајево 1987,175. „Од 57 Јевреја у животу је остало свега 14. … Нико од њих не живи у Приједору“; Ели Таубер, Холокауст у Босни и Херцеговини, Сарајево 2014, 251; исто, 190. „Према посљедњем попису становништва у Краљевини Југославији од 31. марта 1931. године у БиХ је живјело 11.248 Јевреја. С обзиром на низак природни прираштај и одсуство усељавања, статистичке процјене су сагласне да је агресију на Југославију у БиХ дочекало 12.000 Јевреја. На другој, нешто вишој неверификованој цифри заснивају се и неке више процјене губитка Јевреја у Другом свјетском рату. Истина је да у јеврејској заједници сви сматрају да је у БиХ до Другог свјетског рата живјело 14.500 Јевреја. Детаљнија верификација 1966. године знатно је ближа статистичкој процјени, али за наша разматрања цифара у том оквиру и нису битна“; Исто, 541. Процјењује се да је у БиХ „ преживјело једва око 30 посто“ Јевреја током Другог свјетског рата.
