Бранко Миљуш рођен је 22. марта 1936. године у Горњој Драготињи код Приједора. Након збијега на Козари, под усташком окупацијом, 1943. године успијева са мајком и сестром да стигне у Београд. Послије завршеног шестог разреда гимназије уписује Академију ликовних уметности, гдје дипломира сликарство у класи професора Недељка Гвозденовића 1958. године и магистрира графику код професора Бошка Карановића 1961. године. Потом, током 1962. и 1963. године специјализује графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу као стипендиста француске владе. У својој дугој и веома плодној каријери, поред сликарства и графике бавио се и мозаиком, витражем, илустрацијом, графичким дизајном, као и педагошким радом у својству редовног професора на Факултету ликовних уметности у Београду, Академији лепих уметности у Београду и Факултету умјетности у Бањалуци. Имао је више од 50 самосталних и око 250 колективних изложби широм свијета. Вишеструко је награђиван у земљи и у иностранству. Његови радови налазе се у свим значајнијим збиркама у свијету (Национална галерија у Лондону, Викторија и Алберт музеј у Лондону, Албертина у Бечу, Конгресна библиотека у Вашингтону, Колекција музејског комплекса царског двора у Кјоту, Нарoдни музеј у Београду, МСУ у Београду … ). Умро је 29. фебруара 2012. године у Београду.
Стваралачки пут Бранка Миљуша био је одређен веома рано, већ при крају његових студија; веома комплексан, сажимајући разнородна ликовна искуства, мирећи супротности и обликујући их у складу са својом личности ерудите – романтичара пуног људске топлине, радозналог и узбуђеног погледа испуњеног свјежином и радошћу у додиру са животом. Заборављени садржај пужа – лајтмотив цјелокупног Бранковог стваралаштва и форма спирале као линије сталног кретања и никад достигнутог циља, јављају се као чежња да се сачува од заборава све што је драгоцјено, добро и лијепо.
На овој виртуелној изложби приређеној поводом Међународног дана музеја 2020. године приказане су графике из свих стваралачких фаза Бранка Миљуша. Сва дјела су у посједу Музеја Козаре у Приједору и дио су ауторовог легата који броји више од 100 радова.
Алекса Милић, кустос МК
