РИМСКИ ЖРТВЕНИЦИ ПОСВЕЋЕНИ БОГУ СЕДАТУ И БОГИЊИ НЕМЕЗИ

СЕДАТ

Илири су, као и остали индоевропски народи, дуго поштовали безличне духове у облику природних поjава (облак, киша, гром, врела и текуће воде, дрво, шума, небо, Сунце, Мјесец итд). Давање људских особина силама природе код Илира је дошло тек на вишем степену друштвеног развоја, при самом крају праисторијског доба. Међутим, о тим религијским спознајама Илира не знамо готово ништа, јер нам се од њихове митологије није сачувало ништа. Сачувала се само уопштена потврда да су Илири у предримско доба увелико поштовали богове. Све што знамо о вјери старих Илира, познато је по прикупљеном археолошком материјалу, који потиче из времена устаљене римске окупације Илирије, тј. од ране до касне антике.

У почетку се тај процес антропоморфизације одвијао по грчким шемама под утицајем трговаца и колониста из градова на обали: Епидаурум, Нарона, Салона, Епетиум, Трагуриум. Међутим, расцјепканост илирске територије, племенска подвојеност, урођена конзервативност, нису условили формирање једне и јединствене религијске иконографске слике, што потврђује да ни сазнања у свијести његових поштовалаца нису у свим крајевима била иста.

Седат је као божанство, прилично непознат науци, мада је потврђено његово панонско поријекло. Код нас су његови жртвеници пронађени у ферарији (ferrariae) код Старог Мајдана, а поставио га је collegium металуршког погона, као и жртвенике из Аквинкума и Ратиарије. По томе се просуђује његова блискост култу римског Вулкана, па је и овај култ добиo потпуно оправдање у талионици жељеза. Оба жртвеника се подижу „за здравље“ виликуса (рударског службеника) чији је гентилициј Арелије, и то испред колегија непознатог нам удружења занатлија. За датацију ових споменика може нам послужити навод гентилиција Аурелије, те облик слова којим је писан текст, по чему судимо да ови споменици не могу бити старији од 3. вијека. Култ бога Седата  у БиХ био је поштован и раширен једино на подручју Сане  и Јапре. Та појава се може тумачити низом објашњења. Прво, ако је то локално панонско божанство, јасно је да ћемо потврде његовог култа  прво наћи у непосредној близини његове постојбине. Такође, ако претпоставимо да је Седат био бог поменутих колегија, односно њихове дјелатности, онда се његових поштовалаца на подручју Старог Мајдана могло наћи у великом броју, јер је то рударски крај, гдје су дјелатности чланова тих колегија биле и те како развијене. На крају, ако ћемо споменике да вежемо за припаднике националности којој је Седат био старосједелачко божанство, онда је њихову појаву у панонском дијелу Босне оправдано очекивати.

НЕМЕЗА

У Старом Мајдану код Приједора пронађен је један споменик  који потврђује да се у овом дијелу наше земље поштовао култ богиње Немезе. Епиграфски жртвеник почиње именом богиње коју прати епитет „Пиа“. У тексту се наводи да се жртвеник подиже у част колегија и вилика који се звао Јануарије, а подиже особа која је такође носила то име, и то испред свог друштва „ex corpore“. Остаје непознато који је то колегијум и у чију се част подиже овај споменик, као и испред којег га удружења подиже поменути Ianuarius.

Како се и овде спомиње удружење и виликус, као и на претходна два споменика из овог подручја, види се да потиче из времена када се у овим крајевима одвијала интезивна рударска дјелатност, а то је било у првој половини 3. вијека, па тако можемо датовати и овај жртвеник. Како се ради о рударском подручју, а и у самом натпису се наводи виши рударски службеник (vilicus), споменути колегиј се сигурно односи на удружење рудара, или неке пратеће занатске дјелатности. Име (Ianuarius) указује да би то могао бити неки Италик, односно романизовани провинцијалац, али како се ради о грчком божанству, и ако узмемо у обзир чињеницу да су се на подручју Сане и Јапре насељавали многи Грци и Оријенталци, могли бисмо претпоставити да je Ianuarius био Грк или Оријенталац.

Немеза је својим карактером и функцијама била омиљена код грађана разних слојева и занимња. Код Грка , она се поштовала као чуварка и надгледница сваког реда и поретка, те као божанство свемирске равнотеже. У царско доба била је посебно омиљена у трупама, јер она даје побједу на бојном пољу. Њени поклоници су били ослобођеници, гладијатори и други борци у арени, разна занатска удружења, као што су на подручју Сане и Јапре.

Даниела Радосавац

Литература:

Ivo Bojanovski, Bosna i Hercegovina u antičko doba, ANU BiH, Sarajevo, 1988

Enver Imamović, Antički kultni i votivni spomenici na području Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1977

Add Comment