Николе Пашића бб Приједор
+387 52 211 334

Под појмом графике, уопштено, подразумијева се све оно што је написано, нацртано или урезано. Међутим, у ликовним умјетностима графика означава рад који се умножава штампом помоћу матрице која је израђена ручно, хемијским, фотомеханичким или дигиталним поступком и који према томе постоји у више примјерака.

Циљ умјетничке графике засигурно није умножавање цртежа, односно графичке слике, него је она једно од потпуно самосталних средстава ликовног изражавања. Цртеж реализован у било којој графичкој техници добија специфичну димензију. Будући да је посредно материјализован, он је уједно и одраз самог материјала графичке плоче и специфичности његове микроструктуре. Кориштењем изражајних могућности различитих материјала и алата у складу са личним сензибилитетом и рукописом умјетника долази се до коначног циља – графичког мултиоригинала. Управо због тога графика као медиј представља посебан изазов за сваког умјетника. Она захтијева велики степен стваралачке дисциплине уз непрестано истраживање могућности технологије, да би, на крају, склад свих тих сегмената довео до жељеног резултата у виду графичког отиска. У том истраживачко-креативном процесу откривају се бројне, често и неочекиване могућности графичког медија, које аутора могу додатно инспирисати и одвести га ближе траженом циљу, или пак упутити у неком потпуно новом правцу. Како год, неизвјесност до самог краја стваралачког процеса не допушта ни тренутка опуштености, већ одржава напетост ишчекивања све док се не постигне крајњи циљ – било да је он унапријед задат или је пронађен кроз сам процес стваралачког дјеловања.

Ликовна збирка Музеја Козаре тренутно броји око четири стотине графичких листова. Посебан дио чине графике из легата Бранка Миљуша. Уз његове ране радове – бакрописе и акватинте с краја педесетих и почетка шездесетих година прошлог вијека, као и репрезентативне сито-штампе у боји по којима је препознатљив – њих око 40, ту су и графике његових пријатеља – колега, штампане махом у Миљушевом атељеу. Музеј Козаре је 2002. године успоставио годишњу откупну награду за најбољу студентску графику Ликовне академије у Бањалуци, чиме додатно обогаћује ликовни фонд збирке, али и, што је можда још важније, на лијеп начин стимулише и даје потврду раду младих аутора који су на самим почецима стваралачког дјеловања.

Музеј Козаре уз подршку Градске управе 2016. године оснива  Међународно бијенале радова на папиру малог формата. Путем ове манифестације стиче се увид у рецентна дешавања у ликовној умјетности у свијету, између осталог и на пољу умјетничке графике, која је једна од конкурсних категорија. Неочекивано велик одзив умјетника са свих континената од самог почетка одржавања бијенала, уз отворену могућност учесника да своје радове поклоне музеју, довело је до тога да се ликовна збирка Музеја Козаре перманентно увећава значајним бројем радова савремених умјетника из цијелог свијета, укључујући и графике изведене у различитим техникама, од оних традиционалних – дрвореза, бакрореза, бакрописа, акватинте, литографије, мецотинте па до савремених техника дигиталне штампе.

Алекса Милић, кустос МК  

 

Бајић Мрђан, Струјања, ситоштампа, 1997.
Баста Даница, ситоштампа, 1999.
Бранко Миљуш, Пад Икара, бакропис, акватинта, 1959.
Бранко Миљуш, Претакање, ситоштампа, 1981.
Cleo Wilkinson, Witness 2, mecotinta, 2016.
Димовски Зоран, ситоштампа, 1997.
Грозданић Миле, ситоштампа, 1998.
Jakabhazi Alexandru, Landmarks in the garden, c3,x5, 2017.
Карановић Бошко, бакропис акватинта, 1959.
Масниковић Даница, Финиш, ситоштампа
Михач Мирјана, Панорама, акватинта, 1954.
Милан Крајновић, Љестве, линорез, 2016.
Мојовић Драган, Биомагнетон, сито штампа, 1997.
Момиров Драган, дубока штампа, 1997.
Новаковић Звонко, Табу, литографија, 1997.
Оливера Шипка, Пролазност, линорез и дрворез, 2016.
Смиљанић Жарко, Јутро, акватинта, 1997.
Владимир Величковић, Фиг. М., ситоштампа
Зоран Бановић, Тектоника вегетабилног, линорез, 2017.